Ispružene ruke,
su čekale,
tebe su trebale
i nikoga više.
I list je čekao
kap proljetne kiše
trebao
i ništa više.
Uzalud su ruke čekale
more mi te uzelo
meni te nije vratilo
i nikoga nemam više.
I list je uzalud čekao
oblak kišu nije pustio
od čekanja je uveo
i nema ga više.
Katja Braut
